Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu 8. decembra 2020. godine ponovo je pozvao vlasti Srbije da bez odlaganja uhapse i izruče funkcionere Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića, kako bi im se sudilo po optužbi za nepoštovanje suda. U optužnici se navodi da su Radeta i Jojić uticali na svedoke u procesu protiv Vojislava Šešelja, tako što su pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
[cool-timeline layout=”horizontal” category=”radeta-i-jojic” skin=”default” designs=”default” show-posts=”30″ order=”DESC” items=”4″ icons=”NO” story-content=”short” date-format=”d/m/Y” based=”default” autoplay=”false” autoplay-speed=”3000″ start-on=”0″]
U aprilu 2018. godine, postupak protiv Vojislava Šešelja pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MRMKS) okončan je drugostepenom presudom kojom je osuđen samo po tački optužnice za Hrtkovce, dok je oslobođen odgovornosti za zločine nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj i BiH u periodu od avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine.
Suđenje Šešelju počelo je novembra 2006. godine, a Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ga je prvostepenom presudom oslobodio svih tačaka optužnice marta 2016. godine. Međutim, presudom iz aprila 2018. MRMKS je Šešelja osudio na 10 godina zatvora zbog progona i podsticanja na progon Hrvata u Hrtkovcima, u Vojvodini.
Sudski postupak pratili su različiti oblicimi nepoštovanja suda od strane optuženog, za šta je i osuđen na dve godine zatvora. Sud je ocenio da Šešelj nije uklonio poverljive podatke iz postupka sa svog vebsajta, kao i da je kroz objavljivanje svojih knjiga otkrio identitet 11 zaštićenih svedoka. U još dva navrata, on je osuđen za nepoštovanje suda, na 15 i 18 meseci zatvora.
Međutim, osuđeni Šešelj nije bio jedini koji je pokušao da ugrozi sudski proces. Njegovi bliski saradnici, Vjerica Radeta i Petar Jojić optuženi su od strane MKSJ za nepoštovanje Suda jer su tokom trajanja postupka protiv Šešelja pretili, zastrašivali, nudili mito i na drugi način uticali na dva svedoka.[footnote]Odluka u vezi sa prosleđivanjem predmeta Republici Srbiji, predmet br. MICT-17-111-R90;[/footnote] Postupak se vodio i protiv Jove Ostojića, funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS), koji je preminuo 2017. godine i postupak protiv njega je obustavljen.
Vjerica Radeta je potpredsednica SRS koja je bila deo pravnog tima Vojislava Šešelja u toku postupka. U prethodnom sazivu Narodne Skupštine Republike Srbije od 2016. do 2020. godine izabrana je za potpredsednicu parlamenta.
Petar Jojić je takođe funkcioner SRS i bio je deo pravnog tima Vojislava Šešelja. Bio je narodni poslanik u nekoliko saziva. Trenutno je odbornik u Skupštini grada Pančeva.
U toku trajanja slučaja Šešelj, MKSJ izdao je pravnu odluku pod nazivom “Nalog umesto optužnice” 30. oktobra 2012. godine, po kojoj se Radeta i Jojić terete za nepoštovanje suda. Tri godine nakon toga, 19. januara 2015. godine izdat je nalog za hapšenje i predaju koji je upućen vlastima u Beogradu.
U nalogu umesto optužnice, navodi se da su optuženi u toku trajanja procesa protiv Vojislava Šešelja stupili u kontakt sa dva svedoka koji su bili svedoci tužilaštva. Jedan od dvojice svedoka morao je da promeni svoj iskaz koji je dao tužilaštvu u korist odbrane optuženog, a u tome mu je pomoć ponudila optužena Vjerica Radeta. On je od strane SRS dobijao mesečnu naknadu u visini od 500 evra dok se svedočenje nije završilo. Tokom trajanja postupka za nepoštovanje suda protiv Vojislava Šešelja, dobio i rezime pitanja koje će mu u sudnici postaviti Vojislav Šešelj, a odgovore je morao da upamti i iznese.[footnote]Nalog o ukidanje poverljivog statusa naloga umesto optužnice i naloga za hapšenje, predmet br. IT-03-67-R77.5, 1. decembar 2015;[/footnote]
Drugi svedok, koji je takođe sarađivao sa tužilaštvom MKSJ, ubrzo je stupio u kontakt sa Petrom Jojićem, koji mu je rekao da odbrana Vojislava Šešelja zna da sarađuje sa tužilaštvom i da treba i njima da da jednu “izjavicu”. Jojić je potom izdiktirao izjavu koja nije bila tačna jer je sadržala lažne optužbe na račun tužilaštva i pogrešno prikazivala ulogu i odgovornost Šešelja tokom rata. Svedok je morao da potpiše izjavu koju nije ni pročitao i dobio je garancije da će dobijati mesečne naknade od strane SRS. Svedok je takođe trpeo velike pritiske od strane funkcionera SRS koji su ga uveravali da ne prekine saradnju sa njima, da da otkaz na poslu i nastavi da redovno prima naknade od SRS. Takođe, svedok je dobio dokument sa pitanjima koja će mu Vojislav Šešelj postaviti u sudnici, kao i odgovorima koje mu je rečeno da na njih da.[footnote]Nalog o ukidanje poverljivog statusa naloga umesto optužnice i naloga za hapšenje, predmet br. IT-03-67-R77.5, 1. decembar 2015;[/footnote]
S obzirom da Republika Srbija nije postupila prema nalogu za hapšenje i predaju iako ima pravnu obavezu da to učini, Pretresno veće MKSJ je 13. januara 2016. godine donelo nalog po kojem se od Republike Srbije traži da dostavlja mesečne izveštaje o svojim naporima da postupi u skladu sa prethodnim nalozima.[footnote]Nalog o mesečnom izveštavanju u vezi sa postupanjem u skladu sa Nalozima za hapšenje, predmet br.IT-03-67-R77.5, 13. januar 2016.[/footnote]
Sudija Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić je 18. maja 2016. godine doneo zaključak da prema članu 29 Zakona o saradnji Srbije i Crne Gore s Međunarodnim sudom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, samo lica koja su optužena za osnovna krivična dela za koja je nadležan Međunarodni sud, a koja ne obuhvataju nepoštovanje Suda, mogu da budu uhapšena i prebačena.[footnote] Odluka u vezi sa saradnjom Vlade Republike Srbije sa Međunarodnim sudom, predmet br. IT-03-67-R77.5, 1. avgust 2016. [/footnote]
Pretresno veće je odgovorilo na ovaj zaključak sudije Višeg suda u Beogradu i iznelo stav da su države dužne da sarađuju sa sudom tako što će “udovoljiti svakom zahtevu za pomoć”. Dalje, iako krivično delo nepoštovanja suda nije krivično delo predviđeno Statutom, u praksi MKSJ čvrsto je ustanovljeno da se nadležnost Suda proteže na krivično delo nepoštovanja suda (slučaj Tužilac protiv Milana Vujina). Na kraju, Statut MKSJ inheretno uključuje u svoju nadležnost krivično delo nepoštovanja Suda i precizira da je obaveza država da sarađaju, proteže na pitanju koja se tiču istrage i krivičnog gonjenja za krivično delo nepoštovanja suda. U tom smislu, Republika Srbija ne može da se poziva na domaće zakonodavstvo kako bi opravdalo nepoštovanje međunarodnih obaveza.[footnote]Odluka u vezi sa saradnjom Vlade Republike Srbije sa Međunarodnim sudom, predmet br. IT-03-67-R77.5, 1. avgust 2016.[/footnote]
Međutim, autori publikacije publikacije “Haške nedoumice” ističu da je MKSJ zbog ovakvog „svojevoljnog” proširivanja sopstvene nadležnosti često bio kritikovan, naročito u inostranim naučnim krugovima.[footnote]Vojin Dimitrijević, Vidan Hadži -Vidanović, Ivan Jovanović, Žarko Marković, Marko Milanović, Haške nedoumice: Poznato i nepoznato o Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, Beogradski centar za ljudska prava, Drugo izdanje, Beograd, 2013: Str 114;[/footnote] Kritičari ovog proširenja nadležnosti smatraju da je tako prekršeno jedno od osnovnih načela međunarodnog prava prema kojem međunarodna tela imaju samo onu nadležnost koja im je izričito poverena kroz međunarodne dokumente. S druge strane, za autore ove publikacije ispravno je stanovište MKSJ prema kome efikasno delovanje suda bi bilo u velikoj meri ugroženo ukoliko ne bi mogao da vrši ovu svojevrsnu funkciju „samozaštite” odnosno rešavanja postupaka ometanja pravde.[footnote]Vojin Dimitrijević, Vidan Hadži -Vidanović, Ivan Jovanović, Žarko Marković, Marko Milanović, Haške nedoumice: Poznato i nepoznato o Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, Beogradski centar za ljudska prava, Drugo izdanje, Beograd, 2013: Str 114;[/footnote]
U slučaju Srbije, važno je istaći da je u najmanje tri slučaja, koja su se odnosila na nepoštovanje suda, zakonske pretpostavke nisu predstavljale smetnju za hapšenje i predaju okrivljenih za isto krivično delo MKSJ-u. Tako je sud, u situaciji kada su optuženi bili Jelena Rašić, a zatim i Dragomir Pećanac i Ljubiša Petković, našao da su zakonske pretpostavke za predaju okrivljenih bile ispunjene, te su državni organi Republike Srbije izvršili naloge za hapšenje i izručili troje okrivljenih za nepoštovanje suda MKSJ-u.[footnote]Fond za humanitarno pravo, Četvrti izveštaj o sprovođenju nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Beograd, jun 2019, Str: 48-49;[/footnote]
S obzirom da Republika Srbija u tom trenutku i dalje nije ispunila svoje međunarodne obaveze, 5. oktobra 2016. godine, Pretresno veće MKSJ donosi odluku da izda Međunarodne naloge za hapšenje optuženih.
Svega nekoliko meseci nakon izdavanja Međunarodnog naloga, 14. februara 2017. godine, Pretresno veće odlučuje da se obrati Interpolu sa zahtevom da raspiše crvene poternice.
MKSJ je, po mandatu, prestao sa radom krajem 2017. godine, pa je zbog toga, 29. novembra 2017. godine, doneta odluka da se predmet protiv optuženih prenese na MRMKS.
MRMKS je od 18. januara 2018. godine preuzeo nadležnost za ovaj predmet, dok je 5. februara 2018. godine imenovan predmetni tužilac. Prema odluci sudije od 15. februara 2018. godine, vlasti u Beogradu obavezane su da se izjasne u roku od 30 dana o svojoj “nadležnosti, volji i spremnosti da prihvati suđenje u ovom predmetu”.
Tačno 30 dana kasnije, 14. marta 2018. godine, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović obavestila je javnost da je Srbija odgovorila prema molbi MRMKS i navela da “imajući u vidu činjenično stanje iz naloga Međunarodnog tribunala, krivično pravne propise Republike Srbije i propise koji regulišu pružanje međunarodne pravne pomoći, ispunjene su pretpostavke da nadležno tužilaštvo preuzme krivično gonjenje protiv navedenih lica”. Sudija Ajdin Akaj je 13. juna 2018. godine doneo odluku da se Radeti i Jojiću sudi u Srbiji, uz mogućnost žalbe.
Međutim, sudija pojedinac Liu Daćun je u podnesku od 8. februara 2019. godine, naveo da “nema nikakvih izgleda” za suđenje u Srbiji budući da svedoci koji su bitni za ovaj predmet “kategorički” nisu voljni da budu svedoci u postupku u Srbiji s obzirom na bojazan za svoju bezbednost i bezbednost članova svojih porodica, uključujući strah da će biti ubijeni ili da će im biti nanete teške telesne povrede.[footnote]Odluka kojom se preispituje prosleđivanje predmeta Republici Srbiji, predmet br. MICT-17-111-R90;[/footnote]
Vlasti Srbije su 14. marta 2019. godine dostavile podnesak, u kom se tvrdi da su argumenti tužioca “neosnovani”, “pogrešni” i “paušalni” te da nema valjanog razloga koji onemogućava da se suđenje vodi u Srbiji, kao i da je zaštita svedoka u Srbiji na visokom nivou i da može da reši sve potencijalne izazove.[footnote]Odluka kojom se preispituje prosleđivanje predmeta Republici Srbiji, predmet br. MICT-17-111-R90;[/footnote]
Međunarodni nalog za hapšenje i predaju ponovo je donet u formi zaključka 13. maja 2019. godine. Kako se navodi u zaključku, uslovi za prosleđivanje predmeta Srbiji nisu ispunjeni i ova odluka je u interesu pravde.[footnote]Odluka kojom se preispituje prosleđivanje predmeta Republici Srbiji, predmet br. MICT-17-111-R90;[/footnote]
Žalbeno veće MRMKS donelo je pravosnažno odluku 24. februara 2020. godine da se optuženima sudi u Hagu, bez obzira na žalbu koju je Republika Srbija uložila 4. juna 2019. Republika Srbija je u odgovoru na molbu MRMKS da podnese izveštaj o preuzetim radnjama vezanim za sprovođenje naloga za hapšenje, 13. avgusta 2020. godine navela da u vreme kada je krivično delo počinjeno, obaveza Srbije jeste samo da sarađuje u slučajevima teških kršenja međunarodnog humanitarnog prava i da je Viši sud u Beogradu doneo odluku da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i predaju optuženih.
Vjerica Radeta je u izjavama za medije nakon ove odluke istakla: “Petra Jojića i mene od predaje Haškom mehanizmu štiti Ustav Republike Srbije i pravosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu koji je odlučio da nema pravnog osnova za naše izručivanje”.
Iako je od pravosnažne odluke Žalbenog veća da će se optuženima suditi pred MRMKS prošlo već 10 meseci, Radeta i Jojić i dalje nisu uhapšeni i predati Sudu. U podnesku od 8. decembra 2020. godine, sudija Liu Daćun zaključuje da je primereno da se Republici Srbiji ponovo uputi zahtev da hitno i bez odlaganja uhapsi i optužene preda sudu u Hagu.[footnote]Odluka u vezi sa prosleđivanjem predmeta Republici Srbiji, predmet br. MICT-17-111-R90, 8. decembar 2020.[/footnote]
Republika Srbija odgovorila je 5. marta 2021. da ona nije u obavezi da isporučuje one koji nisu optuženi za ratne zločine. S obzirom na činjenicu da je prošlo već više od godinu dana kada je 24. februara 2020. godine doneta pravosnažna odluka da se Radeti i Jojiću sudi pred Mehanizmom, sudija Liu Daćun je 16. aprila 2021. godine usvojio zahtev tužiteljke Dajane Elis da se Republika Srbija prijavi Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog nesaradnje sa MRMKS.[footnote]Odluka o neuspehu Republike Srbije da izvrši nalog za hapšenje, predmet br. MICT-17-111-R90, 16.april.2021.[/footnote]
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je u gostovanju na televiziji B92 rekao da Srbija neće izručiti Radetu i Jojića jer oni nisu optuženi za ratne zločine nego za nepoštovanje Suda, i da je to “pitanje za državne organe Srbije”.
Foto Izvor: N1info.com